Geometrija i astronomija starog veka 
Vrsta: Seminarski đ Broj strana: 14

Među najstarije nauke ubraja se astronomija, nauka o nebeskim pojavama. Zaista, neke od tih pojava su neizbe‘no upadqive, kao, na primer, prividno dnevno kretawe Sunca, ono što izaziva smenu dana i noći, a ništa mawe nije upadqivo ni godišwe kretawe Sunca po svojoj prividnoj putawi, ekliptici, nagnutoj prema nebeskom ekvatoru, iz čega sledi uzastopnost godišwih doba. Te dve pojave nameću nam ceo naš način ‘ivota, a upravqju i celom prirodom. Pod udarom tih pojava stajao je pračovek, go i bez krova, daleko više no mi danas. Zato ih je jače osećao i morao o wima voditi računa. Upoznao je i pamtio wihovu uzastopnost. Ali ta na osnovu iskustva stečena saznawa ne predtsavqaju još nauku. Nauka je tek onda kada se tačnije upozna redosled pojava i uvidi wihova uzročnost. A što se tiče nebeskih pojava, do naučnog stupwa moglo se doći tek onda kada su se prikupila dovoqna matematička znawa o pojmu broja i geometrijskih oblika i pismom stvorilo sredstvo da se posmatrane nebeske pojave pribeleže i predaju potomstvu. Zato su razviću astronomske nauke morala predhoditi znawa iz geometrije. To je uzrok što geometriju smatramo starijom naukom od astronomije, i upućuje na to da se pozabavimo postankom geometrije koja je uticala na nastanak i razvitak astronomije.
Egipat - rodonačelnik egzaktnih nauka
Geometrija je iznikla i pustila koren u starom Egiptu, pa iako se pojavila i u drugim civilizacijama, egipatska geometrija je rodonačelnik naših egzatnih nauka jer se na wu nadovezala visoko razvijena grčka nauka.
Egipat je tada postao kolevkom geometrije, a to ima svoj naročiti razlog. Onde skoro i nema kiše i ceo taj kraj bi bio pustiwa, kao i drugi veliki delovi severne Afrike, kada ga Nil ne bi navodwavao. Ta silna reka, dolazeći iz srca Afrike, izliva se svake godine iz svoga korita, plavi okolinu i ostavqa na woj plodonosan talog, koji zasejan, daje bogatu ‘etvu. Ali pre nego što se pristupilo wegovom zasejavawu, bilo je potrebno da se zamuqene ili razlokane granice pojedinih imawa uspostave, obeleže i predaju oporezovanim posednicima na obradu. A taj posao razgraničavawa i obeležavawa moćan je samo pomoću geometrije.
Ta geometrijska premeravawa izvršili su geodeti užetom na kome su, čvorovima ili drugim zakačkama, bile obeležene jedinice dužine. Drugo jedno uže podeqeno i obeleženo u tri razdela čije su dužine imale 3, 4 odnosno 5 proizvoqnih jedinica, i čiji su krajevi bili povezani jedan za drugi, pa zatim zategnuti u trougao, služilo im je za obeležavawe pravih uglova. Znamo zašto: zbir kvadrata mawih dveju stranica toga trougla jednak je kvadratu najveće stranice. Zato je taj trougao pravougli. Da je zaista tako, uvideli su ti egipatski geodeti, koje su Grci nazivali harpedonaptima, tj. onima koji zatežu uže, ne geometrijskim rasuđivawem, već praktičnim iskustvom.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com